Skupština Srbije ili Dom Narodne skupštine Republike Srbije ili zdanje Narodne skupštine Republike Srbije (ili još milion pogrdnih naziva koji se mogu čuti svakodnevno za ovu instituciju i društvenu grupu koja unutra ponekad obitava) počela je da se gradi za vreme vladavine kralja Petra I Karađorđevića, 1907. godine a završena je skoro trideset godina kasnije, 1936. godine. Zgradu je projektovao arhitekta Jovan Ilkić. Skupština grada Beograda proglasila je ovo zdanje za spomenik kulture 1984. godine a narod je još mnogo ranije proglasio ovu građevinu za spomenik ludosti. Svačega se ova zgrada nagledala, svakojake primala u sebe, da može da progovori sigurno bi rekla: „Šta me snađe ovo na pravdi boga, u ovoj državi i međ ovim ludim narodom, sve vam jebem.“ Svašta se iz nje čulo i čuje, svašta se usvajalo, odbijalo i izglasavalo i to se i danas radi i radiće se do sudnjega dana, svakojaki dižu ruke za razne gluposti i nebuloze, a dizale su se i noge pošto su neki poslanici čak i dovodili kurve u ovu instituciju, raznoraznih se tu bahanalija i trševina dešava, sve luđe od luđeg, sve od zla oca i još gore majke.
